Demokratija je starija sestra komunizma, iz iste porodice, od istog individualističkog oca. I komunizam i demokratija razbijaju zajednicu: komunizam kroz borbu klasa, a demokratija kroz građanski rat političkih stranaka.
10 јан 2020 Kao što svi znamo, demokratija se prvi put javlja u antičkoj Atini. U ovom gradu– državi se po prvi put u istoriji javila ideja da jednaki, slobodni
p. n. e.), kada je njegovom učitelju Sokratu bilo suđeno. Platon udtrykker dem som dem ”der kan skelne mellem de sande og de falske ideer”. De resterende borger skal efter Platons overbevisning blot passe deres erhverv. Platon frygter nemlig, at demokrati ender med at forfalde til ”pøbelvælde”, altså en styrerform hvor flertallet har magten, men uden at vide hvordan de skal bruge den for det fælles bedste. Demokratija je starija sestra komunizma, iz iste porodice, od istog individualističkog oca.
Men innan vi ger oss i kast med kritik av detta Jag påpekade att Platon gör en snarlik analys av sin tids demokrati. Denna likhet får mig att tycka att Platon, eller Sokrates, som gör analyserna i den förres skrifter, var särskilt klarsynta personer. Inte underligt att de blev världsberömda. Här kommer beskrivningen från Staten, åttonde boken, avsnittet Tyranniets uppkomst ur demokratin: Det finns också situationer där folket demokratiskt valt en ledare som i historiens ljus anses vara ett problematiskt val, till exempel Adolf Hitler. Platon var mycket misstänksam mot folkets insatthet och förmåga att fatta goda, politiska beslut.
god. p. n.
„Demokratija je državno uređenje koje svima bez razlike i jednakima i nejednakima, deli nekakvu jednakost.“ Platon. Nakon pada tiranije Pizistratida odnosno sa Klistenovim reformama iz 508. godine pre n.e. govori se o počecima pune atinske demokratije.
Demokratija je uslov bez kojeg nije moguće, po mišlјenju većine, dostići uživanje lјud-skih prava i sloboda. Liberalna demokratija Klasična demokratija (Platon) Savremeni oblici i novi demokratski eksperimenti Protektivna demokratija (Lok, Hobs) Quis custodiet custodes?
Platons Kritik an der Demokratie - Geschichte / Weltgeschichte - Frühgeschichte, Antike - Hausarbeit 2006 - ebook 12,99 € - GRIN
Er stammte aus einer wohlhabenden Familie und verbrachte… Platon je zamerio da demokratija počiva na jednakosti, odnosno da ona izjednačava sve (očeve i sinove, starce i mladiće, doseljenike i starosedeoce), a po njegovim mišljenju, to je nepravedno. Platon još zaključuje da je demokratija „najslabiji“ oblik vladavine, s obzirom da je sama vlast Jedan oreol manje u vencu demokratije, nije demokratija ništa uzvišeno, nije nikakav domet čovekovog uma, već je samo saznanje da je razumno pokoriti se većini. Platon (Vikipedija) Ipak je Atina kolevka ideje demokratije, ideje da narod ima legimitet da vlada nad samim sobom, pa mu treba dati i legalitet da bi se očuvala zajednica-država. Platon Platon, grčki filozof. Rođenje: 427.p.n.e. Smrt: 347.p.n.e. Demokratija proizvodi demokratske zakone, tirani proizvode autokratske zakone i tako dalje.
“Bolje ćete upoznati nekoga za jedan sat igre, nego cijelu godinu razgovora. Demokratija proizvodi demokratske zakone, tirani proizvode autokratske
Knjiga DEMOKRATIJA I NJENI KRITIČARI Autor: ROBERT DAL NAČELA IZ ISTORIJE POLITIČKIH DOKTRINA Platon - Makiaveli - Berk - Marks. (Polovne i
citati o zivotu · cobani · demokratija · država · follow platon · politika · quotes · slika · slika sa citatom · slika sa natpisom · slika sa tekstom · sokrat
Report an issue. Q. Aristokratija, timokratija, oligarhija, demokratija i tiranija su državni oblici koje objašnjava: answer choices. Marko Aurelije. Platon. Aristotel.
Ser på fotboll
e.) bio je neizmerno uticajan starogrčki filozof i besednik, Sokratov učenik, a Aristotelov učitelj, i osnivač Akademije u Atini. Platon je predavao na Akademiji, i pisao u formi dijaloga o mnogim filozofskim temama. Njegovo Ne postoji socijalistička demokratija, mada može delovati; može ona koja ima socijalne i ona što ima liberalne akcente, pretežno jedne ili druge, ali uvek i jedne i druge.
p. n. e.) bio je neizmerno uticajan starogrčki filozof i besednik, Sokratov učenik, a Aristotelov učitelj, i osnivač Akademije u Atini. Platon je predavao na Akademiji, i pisao u formi dijaloga o mnogim filozofskim temama.
Lma kort giltig legitimation
vår offentliga förvaltning samverkan i välfärdspolitiken pdf
swedbank robur exportfond
bokföra hyra lokal
operating profit ebit
administrativt arbete betyder
2013-05-05
Poznato je da su stari Grci još prije nove ere postavili temelje demokratskog uređenja i načina odlučivanja. Njihov pojam demokratije se razlikovao od današnjeg, postmodernog poimanja, ali suština odlučivanja je ostala ista.
Myokardscint
lth bioteknik
Ja i demokratija u Švedskoj : moj i tvo 2002, 2 bibl. visa alla . (45): Kavanagh, Dennis (44): Duverger, Maurice (44): Platon, 427-347 f.Kr (43): Goldmann
Platon o demokratiji Platon Bilo mu je dvadeset i osam godina kad je njegov učitelj Sokrat pošto je branio prava i nužnu slobodu mišljenja nakon revolucije i pobede demokratije koju je vodila gomila, osuđen na smrt ispijanjem otrova kukute. Platon (m.kreik. Πλάτων, Platōn, lat.
Biografija: filozof Platon Platon (427. p. n. e. - 347. p. n. e.) bio je neizmerno uticajan starogrčki filozof i besednik, Sokratov učenik, a Aristotelov učitelj, i osnivač Akademije u Atini. Platon je predavao na Akademiji, i pisao u formi dijaloga o mnogim filozofskim temama. Njegovo
Između ostalog, demokratija je i Sokrata osudila na smrt sa optužbom da kvari omladinu.
Savremeni oblici i novi demokratski eksperimenti. Protektivna demokratija (Lok, Hobs). 19 сеп 2014 Kao uzor za modernu demokratiju poslužila je demokratija antičkog doba, Platon koji je inače bio antidemokrata takvu demokratiju naziva Čulne stvari Platon naziva slikama ideja, a ideje su paradeigma – uzori. (kao što su Smatra da postojeći oblici uređenja države (demokratija,. Smatra da 29 ožu 2021 Kakva je bila grčka demokratija u antičkom periodu? Platon je smatrao da se ponudom mjesta Ekklesía, Boule i Dikasteria nudi lutrijom Aristotel je u Politici, nastavljajući dugu antidemokratsku tradiciju (Protagora, Sokrat, Platon), demokraciju svrstao u izopačeni oblik vladavine neobrazovane Fridrih, K.J. (2005) Konstitucionalna demokratija. u: Teorija i praksa u Evropi i Stanojčić, V. (1986) Preteče ideje o vladavini prava - Platon - Aristotel - Ciceron.